Da li ste i vi tip osobe koja kada pročita da nešto ne treba da probate a ne postoji baš jasno objašnjenje zašto to ne bi bilo dobro, onda odlučite da ipak probate i uverite se i sami? Ja sam ta, sa polimernom glinom, mada i generalno. :)
U radu sa polimernom glinom mnogo toga smete, ali postoji i čitava lista stvari koje ne smete nikako. Možda već možete da naletite na poneki savet tu i tamo, nešto i vi sami otkrijete šta funkcioniše, a u međuvremenu nešto uspe, nešto ne uspe, i to je sve normalno kada ste u fazi samostalnog učenja, ali ipak neki saveti ste ipak čuli a rešili da ih testirate, zar ne?
Pročitala sam negde prvih meseci u radu sa polimernom glinom (davne 2011.) da je nakon pečenja ne treba lakirati lakom za nokte, već koristiti lak za polimernu glinu. Koješta! (pomislih) Zašto da "bacam pare" na taj skuplji lak kad mogu da kupim bezbojni lak za nokte, i da lakiram njime za završni sjaj. Šta može da mu fali? Bezbojan, sjajan, glina ispečena, tvrda, suva, zašto makar da ne probam? Na sve to jedna moja drugarica koja je u to vreme eksperimentisala sa glinom je to probala par nedelja pre mene, i navodno sve je ok. Pa naravno da ću da probam i ja!
I to ne samo sa bezbojnim, probala sam bezbojni, pa da šaram nakit sa lakovima u boji, pa da bojim delove minđuša sa preslikanim crno - belim slikama onako da kao malo boje "iskoči" iz njih. Nije tu bio kraj, sladolede i krofnice sam lakirala sam lakovima sa šljokicama i sa reljefnim lakovima. I zaista, nije im ništa bilo. Ni prvi dan, ni drugi, ni treći. Ali nije ni predviđeno da nakit traje samo tri dana, i prodaje se po sistemu "Drži vodu dok majstori odu".
Kako nisu bili za prodaju nego samo za lepe slike i primere kako sve može u nadi da zaista tako i može, ti su primerci ostali kod mene a neke sam poklonila drugaricama, i onda posle izvesnog vremena nastaje šou, rokenrol, pakao:
Druga drugarica (ne ona koja je rekla da je lak za nokte ok) mi kaže da su počele da se pojavljuju crtice na prstenju, jer polimerna glina je blago elastičan materijal, a lak za nokte ipak krut toliko da ne može da isprati njenu elastičnost, zbog čega puca! Prvi od razloga zašto baš za polimernu glinu postoji poseban lak.
Drugo, nakon nekoliko meseci do godinu dana trajanja moji primerci nakita su počeli da se "tope" zapravo toliko su omekšali i počeli da budu lepljivi, kao da ste ih polili acetonom recimo i namazali malo meda i smole, takav osećaj pod prstima, da su neki morali biti bačni na moju veliku žalost. Polimerna glina trpi samo vodenobazne lakove, nikako bilo koju drugu vrstu. Posle dužeg vremena nastaje hemijska reakcija kojom se glina polako ali sigurno uništava.
Ako ste večiti optimista kao ja i pomislili da je trebalo da probam sa debljim slojem laka ili nekoliko slojeva, i to sam probala, da budem sigurna. Ljudi, isto je bilo 1 ili 4 sloja, predmeti neće potrajati, nemoguće je, nije kompatibilno.
Nemojte da lakomisleno ne slušate savete, nisu za džabe tu! Za vreme trajanja kursa o polimernoj glini prolazimo kroz još toga šta sme a šta ne sme, kao i razloge zašto. Za više informacija o kursu i prijavu klikni OVDE.
Čitamo se u sledećem postu, i vidimo se na sledećoj Zoom radionici! :)
Aleksandra
Нема коментара:
Постави коментар